The Branka - Tga za Karibi (Svakih 10 godina idem na more i pada kiša)

Svakog dana dok se vozim GSP-om slušam muziku na telefonu i na radiju B92 čujem zanimljivu pesmu čiji je refren "Svakih deset godina idem na more, i pada kiša". Nikada nisam uhvatio ime benda i naziv pesme, pa sam morao da izguglam. Radi se o beogradskoj grupi The Branka, a pesma se zove Tga za Karibi. Trenutno se nalaze na 2. mestu Jelen Top 10 liste.
Uživajte!

Obaveštenje o novoj lokaciji bloga

Poštovani čitaoci koji ste nekako zalutali na ove strane, već dugo ne koristim ovaj blog. Prešao sam na Wordpress. Pa ako sam negde ostavio komentar koristeći ovaj nalog, to je zato što nisam mogao da na Blogspotu komentarišem sa Wordpress nalogom.

Ako vas interesuje šta pišem, pogledajte na http://sasaantonijevic.wordpress.com/

Pozdrav.

Da li baba čuje? (vic)

Stariji čovek se pitao da li njegova žena još uvek dobro čuje.
Jedno veče je stao iza nje i tiho joj rekao: "Dušo, da li me čuješ?". Nije bilo odgovora, pa se malo približio i opet je pitao: "Dušo, da li me čuješ?", ponovo nije bilo odgovora, pa je stao tik iza nje i pitao: "Dušo, da li me čuješ?" Ona mu odgovori: "Po treći put - Da! Čujem te!"

Fiskalizacija GSP-a

Pred kraj svakog meseca kupujem markicu za prevoz za sledeći mesec. Svaki put se čudim zašto Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) ne izdaje fiskalne račune, kao dokaz obavljene kupovine. Kada se pogleda ko je sve u obavezi da izdaje račun, onda se još više iznerviram. 

 
Ovih dana taksisti prete štrajkom jer se od njih zahteva da u automobile uvedu fiskalne kase i aparate za plaćanje karticama. Advokati su se bunili što se njima uvode fiskalne kase, ali nisu mogli ništa da promene – fiskalizacija je obavezna. Od prvog marta 2010. godine će i obrazovne institucije izdavati račune. Putničke agencije i zdravstvene ustanove su već u sistemu fiskalizacije.
Ukoliko kupim kartu za jednu vožnju na kiosku, dobiću račun. Ali kada kupujem markicu koja je vrednosti oko 1000 do 2000 dinara, u zavisnosti od kategorije i zone, tada se dokaz o plaćanju ne dobija. Ne znam ni koliki je uračunati porez koji sam platio kupivši tu markicu.
Uvođenjem fiskalnih kasa u sistem prodaje markica bi se tačno znalo koliko je prodato markica u određenom periodu i sprečilo bi se muvanje sa falsifikovanim markicama koje se ranije dešavalo.
Naravno, pretplatne markice teba kupovati samo u prodajnim mestima GSP Beograd, jer je jedino tu sigurna kupovina originalnih markica. Ali, da ponovim, kada bi se uvele fiskalne kase i u prodajna mesta GSP-a, sve bi bilo mnogo sigurnije, a kupac bi imao dokaz o kupovini. I ne postoji nijedno objašnjenje koje bi me ubedilo da fiskalizacija ove oblasti nije moguća.

"Novosti" koriste ćirilicu da napišu web adresu

Mislim da "Novosti" prednjače u upotebi ćirilice kada navode adresu nekog web sajta ili kada navode ime neke inostrane kompanije čiji bi naziv trebalo da ostane u originalu. Poslednji slučaj, koji je jako smešan, ali i žalostan, je tekst o novom pretraživaču Wowd, čije je sedište u Kaliforniji, a koji su smislili mladi stručnjaci iz Srbije. Reč o pretraživaču koji radi u realnom vremenu i pokazuje šta je trenutno popularno na internetu. "Novosti" su u svom papirnom izdanju adresu napisali kao њњњ.њоњд.цом, u internet izdanju nema ove greške. Samo treba da povedu više računa kada šalju tekstove na štampanje.
Ovo je slika iz papirnog izdanja.

Pariz je u Češkoj?

U nedeljnom izdanju Blica (18. oktobar) u putopisu smo mogli da vidimo mapu na kojoj se Pariz nalazi u Češkoj. Pariz nam nikad nije bio bliži.

Lekcije iz Obamine kampanje

14. oktobra u Aeroklubu u Beogradu je održano predavanje Denisa Vilkoksa (Dennis L. Wilcox) na temu „Politika u digitalnoj eri: lekcije iz Obamine kampanje“.

Dr Denis Vilkoks, je počasni pofesor za odnose sa javnošću i bivši direktor Škole novinarstva i masovnih komunikacija na Državnom Univerzitetu u San Hozeu u Kaliforniji. PRWeek ga je proglasio za jednog od deset najboljih PR predavača u SAD.

Predavanje su organizovali Beogradski fond za političku izuzetnost i Društvo Srbije za odnose s javnošću.

Obama je prvi američki predsednički kandidat u istoriji koji je iskoristio u potpunosti potencijal inetrneta i sajtova za socijalno umrežavanje kao ključnu strategiju za dobijanje nominacije u Demokratskoj stranci i kasnije predsedničkih izbora. Obamina kampanja je referentna tačka za buduće korišćenje digitalnih medija u političkim kampanjama.

Osnove američkog izbornog sistema:

• U osnovi je dvopartijski sistem (postoje druge partije ali su demokratska i republikanska dominantne)
• Nezavisni glasači uglavnom odlučuju pobednika izbora (demorate i republikanci imaju po oko 40 % sigurnih glasova, a 20 % odlazi na tzv. nezavisne glasače)
• Obe strane se bore za centar (ne idu u ekstreme, ni levo, ni desno)
• Postoji kult ličnosti – umesto partijske lojalnosti
• Kampanje dugo traju – 2 godine u svih 50 država
• Na početku kampanje postiji puno kandidata unutar samih partija
• Kandidati moraju da sakupe puno novca
• Howard Dean je 2004. prvi počeo da prikuplja novac za kampanju preko interneta

Glavni faktori kampanje:

• Na predsedničkim izborima 2008. po prvi put su glavni kandidati DP bili žena (Hilari Klinton) i Afro-amerikanac (Barak Obama)
• Postojeći predsednik je nepopularan i bez naslednika
• Dobro poznat senator sa 25 godina iskustva – Džon Mekejn
• Ekonomija koja klizi u recesiju
• Harizmatična ličnost, ličnost promene  – Barak Obama

Tradicionalna kampanja...

• Ogromni troškovi
• Stalna putovanja, govori, skupovi

...se proširuje na internet

• Više personalizovana komunikacija
• Preskakanje posredovanja u masovnim komunikacijama (novinari ne odlučuju koju će informaciju da objave)
• Pristup glasačima koji sami traže vesti
• Isplativija kampanja

Negativni efekti:

• Nedobronamerni sajtovi
• Nedostatak kontrole poruka, diskusija
• Brzo širenje informacija o gafovima
• 24-časovni ciklus vesti se smanjio na 24 sekunde
• Potreba za stalnim nadgledanjem interneta

Zašto je Obama koristio internet?

• Bio je virtuelno nepoznat kandidat sa ograničenim iskustvom
• Prve godine kampanje je obezbedio 1 milion donatora koji su dali do 100 $

Obamina internet strategija:

• Podstakao je korišćenje socijalnih mreža – Twitter-a, blogova, YouTube-a, MySpace-a (komunikacija odozdo naviše)
• Mekejn je imao tradicionalan pristup kampanji (komunikacija odozgo naniže)

Obamina taktika:

• Stalni kontakt sa pristalicama, simpatizerima
• Česti postovi na Fejsbuku i Majspejsu
• Stalni novi video snimci na YouTube
• Stalno tvitovanje
• Obama je pobedio Mekejna u 27 od 29 merenja socijalnih mreža

Strategija:

• Prodaje predsednika kao osobu, a tek posle njegovu politiku
• Humanizovanje informacija
• Proširio je pristup netradicionalnim publikacijama, magazinima
• Pojaljivanje u noćnim talk-show progamima (Jay Leno)
• Osnovna ideja: Priđi ljudima tamo gde oni prikupljaju informacije, vesti

Više od polovine mladih na internetu traži informacije o politici, tako da se može očekivati da se kampanje, sa svakim izbornim ciklusom sve više baziraju na internet.