Da li baba čuje? (vic)

Stariji čovek se pitao da li njegova žena još uvek dobro čuje.
Jedno veče je stao iza nje i tiho joj rekao: "Dušo, da li me čuješ?". Nije bilo odgovora, pa se malo približio i opet je pitao: "Dušo, da li me čuješ?", ponovo nije bilo odgovora, pa je stao tik iza nje i pitao: "Dušo, da li me čuješ?" Ona mu odgovori: "Po treći put - Da! Čujem te!"

Fiskalizacija GSP-a

Pred kraj svakog meseca kupujem markicu za prevoz za sledeći mesec. Svaki put se čudim zašto Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) ne izdaje fiskalne račune, kao dokaz obavljene kupovine. Kada se pogleda ko je sve u obavezi da izdaje račun, onda se još više iznerviram. 

 
Ovih dana taksisti prete štrajkom jer se od njih zahteva da u automobile uvedu fiskalne kase i aparate za plaćanje karticama. Advokati su se bunili što se njima uvode fiskalne kase, ali nisu mogli ništa da promene – fiskalizacija je obavezna. Od prvog marta 2010. godine će i obrazovne institucije izdavati račune. Putničke agencije i zdravstvene ustanove su već u sistemu fiskalizacije.
Ukoliko kupim kartu za jednu vožnju na kiosku, dobiću račun. Ali kada kupujem markicu koja je vrednosti oko 1000 do 2000 dinara, u zavisnosti od kategorije i zone, tada se dokaz o plaćanju ne dobija. Ne znam ni koliki je uračunati porez koji sam platio kupivši tu markicu.
Uvođenjem fiskalnih kasa u sistem prodaje markica bi se tačno znalo koliko je prodato markica u određenom periodu i sprečilo bi se muvanje sa falsifikovanim markicama koje se ranije dešavalo.
Naravno, pretplatne markice teba kupovati samo u prodajnim mestima GSP Beograd, jer je jedino tu sigurna kupovina originalnih markica. Ali, da ponovim, kada bi se uvele fiskalne kase i u prodajna mesta GSP-a, sve bi bilo mnogo sigurnije, a kupac bi imao dokaz o kupovini. I ne postoji nijedno objašnjenje koje bi me ubedilo da fiskalizacija ove oblasti nije moguća.